Svi mi imamo one dane kad radije ne bismo ni ustajali iz kreveta, a sada su i naučnici potvrdili da ima nečega u izreci „ustati na lijevu nogu“.
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da se kad se probudimo loše volje zaista teže nosimo sa svakodnevnim obavezama i pod većim smo stresom tokom dana.
Osobe koje očekuju da će imati loš dan, koje se bude loše raspoložene, u popodnevnim satima stvarno imaju slabljenje moždanih funkcija, koje se javlja kao posljedica stresa, čak i ako se tokom dana ne dogodi ništa stvarno loše.
Sama činjenica da smo loše raspoloženi izlaže nas stresu koji redukuje „radnu memoriju“ mozga, i povećava vjerovatnoću da u toku dana napravimo neku grešku na poslu recimo, zbog slabije koncentracije.
S druge strane, ako uveče kad legnete u krevet razmišljate o onome što vas očekuje sjutra i zbog čega ste zabrinuti, ovaj efekat se neće javiti.
Naučnici sa Pen stejt univerziteta u Pensilvaniji sproveli su istraživanje u kojem je učestvovalo 240 odraslih osoba, od kojih se očekivalo da ocijene nivo stresa kojem su izloženi tokom dana.
Ispitanici su zamoljeni da riješe testove kojima se provjeravala njihova „radna memorija“, koja nam omogućava da učimo i obrađujemo nove informacije čak i kada nam nešto ometa pažnju.
Ispostavilo se da osobe koje su ujutru pod najvišim stresom u poslijepodnevnim satima imaju problema sa koncentracijom i pamćenjem.
“Kad se ujutru probudite sa određenim lošim očekivanjima, šteta je već načinjena“, kaže Martin Slivinski koji je bio član istraživačkog tima.
“Ako očekujete težak, stresan dan, osjetićete efekte tog očekivanog stresa čak i ako vam se tokom dana ne desi ništa loše“, kaže on.
Brojne studije dokazale su negativan uticaj stresa na naše mentalne i fizičke sposobnosti, ali ovo istraživanje pokazuje da stres može da nam naškodi čak i ako ga samo iščekujemo.
“U ljudskoj prirodi je da unaprijed razmišljaju o mogućim ishodima događaja koji tek treba da se dese, što nam pomaže da se na neki način pripremimo za sve opcije. Ali, ova studija pokazala je da ta sklonost može ponekad da nam donese više štete nego koristi“, kaže dr Džinšil Hjun, koji je učestvovao u istraživanju.
Izvor:CdM
