Uprkos veoma dugom vremenu koje je proteklo otkako ga je čovjek pripitomio, pas i danas ima neke navike ili nagone koji se mogu objasniti samo neposrednom vezom sa navikama njegovih divljih predaka.

Tu spada i zakopavanje kostiju, na koje psa podstiče drevni nagon za samoodržanjem. Ponekad i plastične kosti mogu biti dovoljne da se kod psa pokrene impuls za gomilanjem hrane.

Hiljadama godina ranije u divljini, psi nisu znali kada će moći da nađu sljedeći obrok, pa su zakopavali višak hrane, najčešće kosti ne samo da bi ih sačuvali od drugih životinja, već i od sunca kako se ne bi pokvarile. Sa veoma razvijenim čulom mirisa, psi su bili sposobni da pronađu hranu, koja je duboko zakopana u zemlju i po nekoliko dana nakon toga. Kada bi osjetili glad, vraćali su se na ta tajna mjesta i iskopavali hranu.

Navika zakopavanja hrane sada psima ničemu ne služi, iako je vjerovatno bila presudna za njihove pretke. Kada ih vlasnici dobro hrane pripitomljeni psi rijetko zakopavaju kosti. Neke rase su međutim, više sklone gomilanju hrane od drugih. Ako se psu daje previše hrane ili ako mu obroci nisu česti, pas “planira“ za budućnost i počinje da krije hranu.

Izvor: Cdm