Da li ste se ikada zapitali zašto radimo baš osam sati dnevno, pet dana u nedelji?

Sve je počelo tokom industrijske revolucije, prelaskom sa poljoprivrede na proizvodnju tokom. Za zaposlene u fabrikama, radna nedelja od od 70 sati nije bila neuobičajena i dugo se radilo šest dana u nedelji.

Tokom 1920-ih, Henri Ford je primenio osmočasovni radni dan sa tri smjene da bi njegove fabrike radile danonoćno. Zatim, tokom Velike depresije, vlada je koristila 40-časovnu radnu nedelju kao sredstvo za rešavanje nezaposlenosti.  I to se zadržalo više od 80 godina. Međutim, sada se ovakvo radno vrijeme ponovo dovodi pod znak pitanja.

Četrdesetočasovna radna nedelja zasnivala se na jednoj osobi iz porodice — muškoj — koja je radila za platu koju donosi kući kako bi izdržavao cijelu porodicu“, kaže za Fast Company Stefani Bolster Mekenon, organizaciona psihološkinja.

"To je arhaični sistem. Većina današnjih domaćinstava ima dvostruki prihod, odnosno bar dvoje ljudi radi van kuće osam sati ili više. Zatim dolaze kući i ponovo rade, brinući o kući i porodici. To više nije osmočasovni radni dan, posebno za žene u našem društvu, koje često preuzimaju veći dio kućnih i porodičnih obaveza.”

Dva ključna razloga za kraće radno vrijeme

Tokom pandemije, burnout sindrom je postao veliki i sve češči problem jer su posao i život počeli da se prepliću i bili smo primorani da radimo od kuće. Umjesto da postave granice tamo gdje posao prestaje i počinje privatni život, ljudi se bave mejlovima i projektima u svako doba dana i noći.

Četrdeset sati mentalnog rada nije isto što i 40 sati fizikalisanja. Razmišljanje je veoma naporno i zahtjeva mnogo energije. Neuronauka kaže da, kad god se sinapse aktiviraju i mi konstantno razmišljamo, koristimo mnogo glukoze.

Drugi razlog zašto kompanije preispituju 40-časovnu radnu nedelju je zapošljavanje. "Kompanije su umorne od toga da plaćaju ljudima 20 odsto više novca da dođu u njihovu kompaniju samo da bi šest meseci kasnije otišli ​​negde drugde za 20 odsto veću platu. Zato razmišalju o skraćivanju radnog vremena — ok, nećete dobiti veću platu, ali ćete raditi manje. To je način da privučete i zadržite talentovane mlade ljude“, kaže Brajan Krop, šef istraživanja Gartnerovog odeljenja za ljudske resurse.

Kako izgleda kraća radna nedelja?

Krop kaže da kompanije imaju nekoliko opcija koje se odnose na radno vrijeme. Na primjer, to može biti četvorodnevna radna nedelja ili svaki drugi slobodan petak. Njihovo pitanje je, međutim, sledeće: ako ljudi rade 20 odsto manje sati, da li to znači da su 20 odsto manje produktivni?

Krop nema jasan odgovor na ovo. "Neke studije pokazuju da, kada ljudi rade manje, oni zapravo proizvode manje, ali to je oko tri ili četiri odsto manje“, kaže on.

"Smanjenje radnog vremena nije jednako smanjenju rezultata, pokazuju druge studije koje su rađene dok razne organizacije eksperimentišu sa različitim pristupima“.

Krop kaže da postoji velika bojazan među poslodavcima jer šta ako se ispostavi da se produktivnost ipak smanjuje?

"Kako poništiti odluku nakon što je već donesete? Ako ste rekli da ćete preći na 32-časovnu radnu nedelju a zadržati istu platu, pa se zatim vratite i kažete: ‘Ok, ovo nije uspelo, vraćamo se na 40 sati“, reakcija zaposlenih će biti: „U redu, ali onda treba da mi povećate platu za 25 odsto, jer prelazim sa 32 na 40 sati“, kaže Krop.

Ako ste u nedoumici, on preporučuje da pokrenete pilot da biste vidjeli kakav će imati uticaj na vašu kompaniju u smislu performansi i produktivnosti. Rizik postoji, ali sada je savršeno vreme za eksperimentisanje.

"Ljeto je odmah iza ugla“, kaže on. "Dajte zaposlenima slobodan svaki treći petak tokom letnjeg perioda. Ako ograničite samo na leto, to vam daje mogućnost da se od jeseni vratite na staro, ako ovo ne funkcioniše.“

Izvor i foto: Kolektiv. Me

Tekst objavila: Ljilja Brajković