Uobičajeno je, da automobili imaju brisače na vetrobranskom staklu i kod Hatchback modela i karavana na staklu u vraima prtljažnika. 80-ih godina prošlog vijeka, japanski automobili su imali brisače na vema čudnim mjestima...

Kada pada kiša ili sneg, preglednost kroz bočna stakla je značajno smanjena, pa je potrebna dodatna opreznost na raskrsnicama i u krivinama. Takođe, značajno je smanjena vidljivost spoljnih retrovizora, što dratamatično otežava promjene saobraćajne trake i preticanja. U Japanu su za ove situacija imali veoma zanimljiva rašenja. 

Brisači su patentirani u Engleskoj, početkom 20. vijeka. Naravno, tada je to bio potpuno mehanički uređaj, koji nije imao puno sličnosti sa ovim današnjim. Brisači koje danas imamo, sa elektromehaničkim pogonom, patentirao je 1923. godine Amerikanac Raymond Anderson. Od tog vremena do danas, ovaj itekako važan uređaj na automobilu je evoluirao. 

Najinteresantniji primeri dolaze nam iz Japana. 80-ih godina prošlog veka, neki japanski modeli za azijsko, australijsko i novozelandsko tržište, imali su brisače tamo, gde ih možda ne bismo očekivali - na vratima vozača i suvozača ili direktno na retrovizorima. Najpre ih predstavila Toyota u velikom sedanu Mark II (X80) u periodu od 1988. do 1995. godine. Nissan je, takođe, eksperimentisao sa brisačima i to sa modelom Cima (Y31), kao i Leopard (F30). Na ovim modelima, brisačima su bili opremljeni spoljni retrovozori.