Očekivani životni vijek i broj godina provedenih u penziji rastu širom Evrope. Kao odgovor na to, mnoge zemlje podižu starosnu granicu za penzionisanje.

Danska je već donijela odluku da do 2040. godine poveća starosnu granicu na 70 godina. Nekoliko drugih evropskih zemalja takođe je usvojilo zakone o povećanju starosne granice za penziju u narednim godinama. Prema OECD-u, Danska će prednjačiti do 2060. godine, sa prosječnom starosnom granicom za penzionisanje od 74 godine.Koje su sadašnje i prognozirane starosne granice za penzionisanje u Evropi? Koje zemlje imaju najviše starosne granice? Postoji li rodni jaz u starosnim granicama za penzionisanje? Kako će se starosna granica razlikovati između onih koji se sada penzionišu i onih koji tek ulaze na tržište rada?Euronews je detaljnije analizirao starosne granice za penzionisanje i buduće trendove u Evropi, na osnovu OECD-ovog izvještaja "Pensions at a Glance".Zaključno sa 2022. godinom, zakonska starosna granica za penzionisanje muškaraca u EU kretala se od 62 do 67 godina, dok je za žene to bilo od 60 do 67 godina.

Kada se uključe i Velika Britanija, EFTA zemlje i kandidat za članstvo u EU – Turska, vidi se da se Turska izdvaja sa znatno nižim starosnim granicama: 49 godina za žene i 52 za muškarce.Nordijske zemlje imaju najviše starosne granice. Tri nordijske zemlje - Danska, Norveška i Island - imaju najvišu starosnu granicu za penzionisanje, po 67 godina za muškarce i žene. Starosna granica je takođe iznad 65 u nekoliko drugih zemalja, uključujući Holandiju (66,6), Veliku Britaniju i Irsku (po 66), Njemačku (65,8) i Portugal (65,6).

Izvor: Rtcg