Britanci će za tri dana glasati na izborima koji će odrediti ne samo ko će u narednom periodu upravljati Velikom Britanijom već i kako će, a možda i da li će, zemlja napustiti EU.

Pravo glasa na izborima za 650 poslaničkih mjesta ima oko 46 miliona Britanaca.

Partija koja osvoji apsolutnu većinu formira vladu a njen lider postaje premijer.

Ako nijedna stranka ne osvoji dovoljan broj poslaničkih mjesta, ona koja ih ima najviše može pokušati da formira manjinsku vladu ili koaliciju s nekom drugom partijom.Vladajući konzervativci su u trenutku raspisivanja izbora imali 298 poslanika, što znači da im je za većinu falilo više od 20.

Gubitak većine nakon devet godina vlasti konzervativaca doveo je do toga da premijer Boris Džonson nije imao uspeha u usvajanju mera potrebnih za istupanje iz EU.

Džonson tvrdi da će u slučaju pobede "sprovesti Bregzit u delo".

Opozicioni laburisti su raspuštanje parlamenta dočekali s 243 poslanika, a kampanju su vodili na guranju Bregzita u drugi plan i fokusirajući se na veću potrošnju na zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja, nacionalizaciju nekih ključnih industrija i komunalnih usluga, kao i obećanje da će svi Britanci dobiti besplatan pristup internetu.

Proevropske opozicione partije, Liberalne demokrate, Zeleni i velška stranka Plejd kamri, udružile su se zarad taktičkog glasanja i neće se nadmetati jedni protiv drugih u desetinama izbornih jedinica kako bi pobjedu proevropskih kandidata učinili izvjesnijom.

Škotska nacionalna partija (SNP), s 35 poslanika treća po snazi u dosadašnjem sazivu, nije dio takozvanog "Saveza za ostanak" (Remain Alliance) iako se protivi Bregzitu.

Nedavno formirana Partija Bregzita nije imala predstavnike u parlamentu, a svoju želju da se iz EU istupi bez sporazuma o uslovima razlaza pokušaće da ispuni povlačenjem svojih kandidata iz preko 300 izbornih jedinica u kojima su 2017. pobijedili konzervativci.

Prema za sada važećem rasporedu, Velika Britanija bi trebalo da napusti EU 31. januara 2020, odnosno za 52 dana.

Izvor:beta