Ženski živci su debljine konopca kojim se vezuju brodovi. Lik Katarine Anđelić bi trebalo da nadahne sve te žene – žonglerke rokovima, muškim potrebama, dječjim bolestima, čistim kućama, roditeljskim sastancima, ručkovima, nabavkama, rođendanima…
Predstavljamo vam legendarne izjave Cakane iz Otvorenih vrata koje ćete ponavljati svakog dana.
Cakanine rečenice o tome kako treba živjeti treba da naučimo napamet, pa ih izvučemo iz rukava onda kada imamo vremena za sve osim za sebe. Cakana nas uči kako da od žongliranja dođemo do faze – ne moram, neću, nestani, piše Noizz.
- Danas je nedjelja, moj dan, dan u kome je ovaj stan prazan, dan kad se ja skinem gola pa se išaram karminom, pa se šetam! Je l’ jasno?
- Pola sata imate vremena da svoje psihosomatske poremećaje dovedete u red, da se uljudite i da dočekamo goste.
- Brojaću do tri. Ukoliko odmah ne izađeš iz mog stana i života, izlazićeš sukcesivno i to u djelovima. Ali bez džigerice jer ću nju da pojedem!
- Bez telećih nježnosti, znaš da ne volim to.
- Ja od sad neću ništa više da radim. Ja sam žensko, domaćica, znači, ja samo gledam i samo se smješkam.
- Ako se ne nerviram, onda sam jako nervozna.
- Da li si primijetio da ti od jutros nisam rekla da si idiot, iako si već za doručkom potrošio dozvoljenu kvotu za glupost?
- Niti umijem sa ljudima, niti me to zanima.
- Ja sam fer. Prije nego da počnem da ujedam, ja režim.
- Upamtite! Mi nismo dovoljno bogati da bi nosili jeftine stvari.
- Ajde zato brže-bolje, napusti ovaj stan, zemlju, kontinent, jer ću te u protivnom nabosti na ražanj, ispeći za ručak i poslužiti meni i djeci, đubre švalersko!
- Postoji samo jedna stvar, koja me sto puta više ubija od novokomponovanih narodnjaka u cik zore… optimizam. Ne mogu da podnesem taj lažni, ničim izazvani, potpuno nemotivisani optimizam.
- Ja ću da slavim šta ja hoću.
- Nije vaspitano lagati u tuđoj kući.
- Svetislave, nasmiješi se… Da nasmijan pogledaš smrti u oči.
Izvor i foto: Cdm
Tekst objavila: Ljilja Brajković
