Između 6. i 8. godine dijete bi trebalo da bude poprilično samostalno, jer to u velikoj mjeri pokazuje koliko je sigurno u sebe.
U tom uzrastu ono je sposobno da samo pospremi svoju sobu, da postavi sto, da spremi jednostavan doručak za sebe, da spakuje školsku torbu i odabere garderobu za naredni dan. Međutim, ukoliko vaše dijete nije dostiglo taj stepen samostalnosti, pomozite mu da se oslobodi.
Za početak nemojte da preuzimate njegove obaveze, posebno ne one kojima je doraslo, jer je granica između prirodne brige o djetetu i sputavanja veoma tanka.
Povjeravajte mu zaduženja
Dozvolite mu da neke od kućnih poslova i jednostavnijih obaveza ispunjava samo, a vi ga po potrebi umjeravajte i odgovarajte na njegova pitanja kada ima neke nedoumice. Tako ćete ga naučiti da u životu neće uvijek sve dobiti servirano već da će neke stvari morati da radi samo i da će često morati da se bori za sebe.
Podstičite druženje
Dozvolite djetetu da nekada dovede svoje školske drugare kući, dopustite mu da izabere hranu i piće kojima će ih poslužiti, podstaknite ga da samo osmisli predloge za igru, da uredi svoju sobu i igračke. Sve ovo jako je važno za izgradnju samopouzdanja. Bitno je da pred gostima i drugim ljudima poštujete njegovu ličnost i slobodu, sve dok se ponaša u skladu sa svojim godinama, ne pravi nered i nije nemirno i nepristojno.
Ne bi trebalo da ga non-stop opominjete pred rođacima ili prijateljima, ne treba da ga primoravate da se pozdravlja na određeni način koji vi smatrate pravilnim ukoliko ono to radi drugačije. Nemojte ga otvoreno sramiti pred drugima i pričati o stvarima o kojima ono ne voli da se govori pred ljudima koji nisu dio porodice.
Nek spava van kuće
U uzrastu od šest-sedam godina ne bi trebalo da dijete ima problema kod odvajanja na par noći, da prespava kod rodbine, drugara, da ode na ekskurziju i sl. Ukoliko do tada niste isprobali kako će reagovati na odvajanje tog tipa, ovo je pravi period za to. Međutim, ukoliko ima problema sa rutinom pred spavanje, izričitio odbija takav prijedlog i plače, bolje je da još malo sačekate.
Možete organizovati pidžama parti sa mlađim rođacima ili drugarima, pustiti dijete da se oslobodi i vidjeti kako će ono reagovati na njihov poziv za uzvratnu posjetu.
Pripremite ga na to, objasnite mu da će se sjajno provestii, da će uživati i da, ukoliko poželi, može da vas pozove telefonom da popričate i da mu poželite laku noć. A kako svako dijete ima nešto što ga smruje, obavezno mu spakujte omiljenu igračku, knjigu i, naravno, pidžamu.
Ne opterećujte ga svojim strahovima
Ukoliko je pak vaš mališan bio druželjubiv, a onda se odjednom sve promijenilo za 180 stepeni, uzrok potražite u nekoj od većih promjena u vašem ili njegovom životu. Da li je dijete tek krenulo u školu, da li je promijenilo razred, učeteljicu, školu, određenu rutinu na koju je naviklo? Sve to može uticati da se dijete osjeti manje sigurno i da zbog takvih promjena želi da ostane u zoni konfora, da se osjeća sigurnije ukoliko se ne odvaja od vas u tom periodu.
Takođe, preispitajte i sebe i svoje stavove. Da li se previše plašite za dijete i njegovu sigurnost i to mu otvoreno pokazujete? Roditelji često previše brinu, pa to prenose i na dijete što negativno utiče na njegovu samostalnost i samopouzdanje.
Izvor i foto: Dečijisajt.rs
