Plivanje je kao sport izdržljivosti posebno efikasno jer angažuje mnoge mišićne grupe. Pritom je mozak bolje prokrvljen što dovodi do poboljšanja njegove funkcije.
Svaki motorički pokret počinje u mozgu, pa tako i pokreti pri plivanju, bilo da je riječ o kraulu, prsnom ili leđnom stilu. Da bi tijelo bilo stabilno u vodi, mozak mora munjevito da obradi sve signale tijela koje nervi šalju o položaju tijela u prostoru, kako bi iz tih informacija generisao nove impulse za pokrete.
To je kod plivanja teže nego kod trčanja ili vožnje bicikla, jer ne postoji čvrsta podloga. Pokreti pri plivanju su takođe složeni i zahtijevaju dobru koordinaciju kako bi se brzo kretali i ne bi tonuli.
Postoji nekoliko manjih studija koje ukazuju na to da plivanje poboljšava funkciju mozga i doprinosi mentalnom zdravlju.
Hrana za moždane ćelije
Povećan protok krvi u mozgu takođe dovodi do formiranja posebnog faktora rasta, „neurotrofičnog faktora iz mozga“, ili skraćeno BDNF. Taj protein djeluje kao hrana za mozak, kaže neurobiolog Martin Korte sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu:
On ne samo da štiti postojeće nervne ćelije i sinapse – dakle, veze između nervnih ćelija koje su mozgu potrebne za prenos signala već takođe podstiče stvaranje novih veza. Što je više BDNF-a, to bolje funkcionišu logičko i apstraktno razmišljanje, organizaciono razmišljanje i pamćenje.
Plivanje smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti
Te nove veze mogu da suzbiju procese starenja, kaže neurobiolog Korte. S jedne strane, stvara se rezerva sinapsi koje mozak može da iskoristi kada druge propadnu. S druge strane, sport – naročito intenzivan sport poput plivanja – podstiče cirkulaciju. To ne samo da poboljšava snabdijevanje hranljivim materijama, već i stimuliše uklanjanje naslaga. Istraživač iz Braunšvajga naglašava: plivanje ne može potpuno eliminisati rizik od Alchajmerove bolesti, ali ga može smanjiti.
Pored toga, u hipokampusu se formiraju nove nervne ćelije. Ova moždana struktura, koja je zbog svog oblika dobila ime „morski konjić“, važna je za prelazak sa kratkoročnog na dugotrajno pamćenje. Tu se sadržaji iz kratkoročnog pamćenja provjeravaju i, ako su dovoljno značajni, čuvaju se u dugoročnom pamćenju, odakle mogu kasnije biti pozvani. Hipokampus takođe ima koristi od fizičke aktivnosti, posebno kada se aktiviraju velike mišićne grupe, kao što je slučaj sa plivanjem.
Izvor:Nezavisne novine
Foto: Pixabay/Ilustracija
Tekst objavila:Ljilja Brajković
