Zoran Živković, ovogodišnji je dobitnik nagrade ,,Refesticon Avatar“ za životno djelo koja je dodijeljena na 11. Regionalnom Festivalu fantastične književnosti Refesticon. Pored ove, proteklog mjeseca nagrađen je i nagradom „Ramonda Serbika“, za sveukupno višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene književnosti.
Gostujući u emisiji Bestseller Refesticon, kazao je da je posvećeno radio kako bi uveo umjetnost fantastike u područje visoke književnosti. „Tek sada posle gotovo pola veka izgleda da mi to polazi za rukom, sudeći po obrazloženjima koje idu uz nagrade koje sam dobio. Tamo se naročito podvlači to, da sam se posebno zalagao da fantastika bude primljena na velika vrata u umetnost proze. Ako pogledamo stvari u široj perspektivi, na fantastiku otpada 70% onoga što je ikada napisano. To je podatak koji ne ostavlja prostor da se fantastika zanemari. Realistička književnost je srazmerno novijeg datuma. Ona je dominantna od kraja 18. do kraja 20. veka. Dostojevski je zbog fantastike doživeo najneprijatnije trenutke u svojoj karijeri. Kada se pojavio kratki roman ’Dvojnik’, Belinski je sav zapenušan izjavio: ’Fantastici nije mesto u književnosti, već u ludnici. Njome treba da se bave, ne pisci, već lekari’. To je, dozvoliću sebi da kažem, glupost Belinskog. Zamislite da sada izbacimo iz umetnosti proze fantastiku. Tada ne bi imali jednog Hamleta koji počinje prizorom pojave duha Hamletovog oca, tako da bi ostali bez velikih dela svetske književnosti“, kazao je Živković.
Govoreći o zbirci kratkih priča pod nazivom „Fantastični dekagon“, Živković je istakao da je riječ o pričama koje mogu da se čitaju kao samostalne jedinice, ali su povezane u cjelinu, koja ono što izgleda heterogeno spaja u nešto što je veće od pukog zbira sastavnih djelova. ,,Kod mene priče tvore celine višeg reda koje tako postaju bliže romanima nego zbirkama priča. Takvih knjiga ima deset i one obrazuju jedan megaciklus koji ima zajednički krovni naslov ’Nemoguće priče’. Iz svakog pojedinačnog dela sam odabrao po jednu priču, ne najbolju, jer sam poslednja osoba na svetu koja može da nepristrasno odabere ono što je najbolje, nego ono što je meni izgledalo kao najlepše. Ako birate najlepšu, od vas niko ne očekuje obrazloženje, tako da sam ja pribegao malom lukavstvu izabravši deset priča koje meni izgledaju najlepše“, istakao je.
Pomno i posvećeno bavljenje životom i djelom Dostojevskog rezultiralo je objavljivanjem kritičkog izdanja romana „Zli dusi’’, a nakon toga i knjige „Četiri smrti i jedno vaskrsenje Fjodora Mihajloviča“. „Dostojevskog sam premestio u 21. vek i tu se on suočava sa svom silom izazova. U mom romanu se Dostojevski suočava sa pitanjima da li će veštačka inteligencija biti blagonaklona prema nama koji smo predstavnici prirodne inteligencije, budući da je superiorna, da li će zadržati blagonaklonost prema nama i da vidimo postoje li oblasti u kojima ćemo mi ostati superiorni. To su teme sa kojima se suočava Dostojevski u mojoj knjizi. Nadam se da će čovek, bar u oblasti umetničkog stvaralaštva, sačuvati izvesno preimućstvo u odnosu na veštačku inteligenciju“, kazao je, između ostalog, Živković.
Serijal Bestseller Refesticon realizuje se u sklopu projekta Refesticon 2023. Transhumanizam
Realizator je Radio Bijelo Polje, a pokrovitelj Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Bijelo Polje
U realizaciji emisije učestvovali: Andrijana Rabrenović, Sanida Kajević, Magdalena Smolović
