Zbog ovih nekoliko stvari koje nam je teško da prihvatimo, mnogi ponavljaju iste greške.

Kada nekome neprestano opraštate, to nije dobro

Neki ljudi vjeruju da im to što opraštaju drugima pomaže da imaju mirnu savjest i čiste misli. Ali, postoje dvije vrste oproštaja.

Prvi je spritualni oproštaj, koji nam pomaže da prevaziđemo sopstvene brige i nađemo mir u sebi. Takav oproštaj je okrenut ka nama, a ne ka onome ko nas je na neki način povrijedio. Da budemo precizniji, ova vrsta oproštaja nije pravi oproštaj, već samo pokušavamo da ne krivimo druge za nešto. To je plemenito, korisno i neophodno.

Druga vrsta oproštaja tiče se ponašanja – našeg ponašanja prema osobi koja nas je povrijedila. Nažalost, kada nekome neprestano opraštamo, time ga navodimo da vjeruje da je njegovo ponašanje u redu. Dakle, od nas zavisi da li ćemo odlučiti da im oprostimo…

Neuspjeh je neophodan

Pomalo paradoskalno, mnogi uspješni ljudi su danas tu gdje jesu zahvaljujući neuspjesima koji su ih učinili jačim.

Stiven King je, na primjer, iznad svog radnog stola imao policu na koju je stavljao sve dopise u kojima su ga odbili za posao. Imao ih je desetine.

Statistički gledano, oko 95 odsto ljudi sa istim talentom kao King bi pomislilo da taj posao jednostavno nije za njih, čim su odbijeni toliko puta. Preostalih pet odsto su razni Stiveni u svojim profesijama koji nikada ne odustaju, koliko god puta da ih odbiju. Tako se zapravo pravi selekcija i oni najuporniji postaju i najuspješniji.

Novac je ipak važan

Starije generacije vole da ponavljaju da novac nije najvažnija stvar na svijetu jer ne može da kupi sreću, ljubav ili zdravlje.

I to je sasvim tačno, nije najvažniji, ali je činjenica da je važan. Budimo realni, kada imate novca, veće su i šanse da ćete biti srećni, voljeni i zdravi, nego kad nemate novac.

Takođe, novac znači i veće šanse za putovanja svijetom, ispunjavanje svojih snova, upoznavanje voljene osobe, pomaganje drugima… Ali, najčešće moramo da vodimo računa o svakom centu, pa je malo teže da ispunimo svoje snove.

Naravno, to što je teže ne znači i da je nemoguće.

I za najveći neuspjeh postoji izgovor

Naš mozak radi sjajan posao u pronalaženju izgovora kada smo previše lijeni ili se nečega plašimo.

Kada se plašimo da promijenimo posao, kažemo da nam treba stabilnost. Kada se plašimo profesionalne kritike, to zovemo ponosom. Kada ne možemo da ispunimo svoje snove, tvrdimo da nismo dovoljno talentovani. A kad ne možemo da ustanemo rano ujutru, sebe ubijedimo da je bolje da spavamo još malo…

Kao što vidite, nalazimo mnoštvo izgovora za stvari koje nam se ne dopadaju ili kojih se plašimo. Ako obratimo pažnju na ovu sposobnost našeg mozga i borimo se protiv toga, imaćemo veće šanse da u nečemu uspijemo.

Nije dobro da pristajete na sve 

Kada neko često izgovara “ne”, okolina lako počne da ga doživljava kao negativnu osobu. Ali to zaista nije tačno – odbijanjem stvari koje ne želimo samo pokazujemo svoju sposobnost da racionalno odredimo ljude i događaje koje želimo.

I zato je vrlo važno da konačno naučimo da kažemo “ne”.

Niste najnesrećnija osoba na svijetu

Svako od nas vjerovatno ima nekoliko prijatelja koji uspijevaju da ostanu pozitivni i zabavni uprkos tome što imaju ozbiljne probleme. Možda djeluju srećno zato što ne žele da pokazuju drugima svoje probleme.

Zato je važno da, kada ste u problemima i očajni, sjetite se da niste jedini koji ima probleme. Neki drugi imaju mnogo ozbiljnije probleme od vaših. I da, znamo da vam takav stav neće riješiti probleme, ali će vam pomoći da ne očajavate.

Ljudi nose maske

Različito se ponašamo kada smo na poslu, sa porodicom, prijateljima. Nosimo različite maske u zavisnosti od okruženja, kako ne bismo bespotrebno dolazili u neke neprijatne situacije.

Zato ne bi trebalo da se previše iznenadite kada shvatite da je kolega s posla malo drugačiji nego što vam se činio. Nije licemjer, samo je promijenio masku u zavisnosti od okruženja, i nije trebalo da vi to vidite.

Nisu svi prijatelji dobri

Prijatelji dodaju vrednost našem života, vrlo su dragocjeni, a koliko, obično shvatimo tek kada odrastemo. U školi imamo desetina drugara koje tada smatramo prijateljima, ali što smo bliži 30. godini, oko sebe imamo sve manje prijatelja. Nekima to jako teško pada, li je činjenica da ta šačica ljudi koja ostane uz vas i poslije 30, to su pravi prijatelji.

Imajte na umu da postoje dvije vrste prijatelja koji i nisu baš dobri za nas. Prvi su oni koji loše utiču na naše raspoloženje i uvijek se žale na svoje probleme, a drugi su oni koji nam okreću leđa kada su nam potrebni.

Niko ne razmišlja isto kao vi

Tinejdžeri su zapravo u pravu kada kažu da ih niko ne razumije. Tačnije, niko od nas ne može u potpunosti da razumije bilo koga drugog, jer svako od nas svijet vidi na jedinstven način, iz svog ugla.

Zato, nemojte da pošizite kada vas neko blizak ne razumije, a vama se to čini kao očigledna stvar.

Svako vas iskorišćava na neki način

To možda zvuči čudno, ali svako od nas iskorišćava svakoga na ovaj ili onaj način.

Partner “koristi” naše emocije i tijelo, prijatelji koriste naše veze, ličnost, sposobnost da se zabavimo, da im pozajmimo nešto… Prijatelji nas “koriste” kada im treba podrška, društvo, svakodnevni razgovor.

Važno je da shvatite da ljudi ne ostaju uz vas samo zato što ste fini i simpatični, već zato što imaju nešto od vas (izuzetak je vjerovatno majka koja nikada ne traži nikakvu korist od djeteta).

Možda vam sve ovo zvuči grubo ili negativno, ali to su zapravo činjenice i možda ćete biti srećni i zadovoljniji kada ih prihvatite.

Izvor: CdM