Godinu dana posle poplava u Donjoj Jablanici, u kojima je život izgubilo 18 ljudi, tužilaštvo istragu „privodi kraju“, a mnogi i dalje čekaju krov nad glavom.

Istraga koja traje godinu dana samo je marketišnki trik, kaže Ajla Jahić. Godinu dana od poplava, Donja Jablanica, u kojoj je život izgubilo 18 ljudi, izgleda kao da se voda tek povukla.

Mnoge kuće su i dalje oštećene, blato je po brojnim objektima, a kamenje iznad magistralnog puta koji spaja glavni grad Sarajevo i Mostar. U katastrofalnim poplavama između 3. i 4. oktobra 2024. godine u Bosni i Hercegovini stradalo je ukupno 27 ljudi.

Od toga je dve trećine poginulo u Donjoj Jablanici, gde su bujice s brda sručile stene i materijal iz obližnjeg kamenoloma.

Istraga tužilaštva traje već godinu dana i sada je „u završnoj fazi", kako je saopšteno, iako nijedna optužnica nije podignuta.

Kontejner – prva pomoć koja traje mesecima

Nekoliko dana uoči godišnjice od tragedije, Jablaničani čiste okućnice, popravljaju donje spratove kuća.

Zastanem kod temelja kuće koji svedoči da je tu do pre godinu dana neko živeo. „Stradala je jedna žena u toj kući“, kaže mi meštanka, ali ne želi da se predstavi.

Tokom poplava 22 kuće su u potpunosti uništene, a 50 ih je oštećeno. Mnogi sada žive kod rodbine, prijatelja, a desetak porodica je u privremenom kontejnerskom naselju koje je donacija iz Turske.

„Snalazimo se. Tesno je ovo za nas petoro“, kaže Mersiha Begović za BBC. Njen komšija i ovaj put je Adil Begović. Sličnu sudbinu dele već godinu.

Preživeli su, ali ostala je trauma i velika materijalna šteta. Sa suprugom i dva sina satima se borio za život.

„To je bilo bar u dva, tri navrata da jedva preživiš. To je bila neka sudbina da ostaneš“, govori Adil za BBC.

U nekoliko kvadrata s nestrpljenjem čeka da ponovo dobije krov nad glavom.

„Nama je taj krov spasio život. Satima smo na krovu čekali pomoć“, seća se Adil kobnog oktobra lani. Adilu i danas ponekad nije jasno kako je preživeo.

Ipak, veruje da je zaslužan što se setio da pobegnu na krov do kojeg voda, na sreću, nije došla. Nije razmišljao niti je imao kad da išta od stvari iz kuće sačuva. Bilo bi mu, priča, draže da je sačuvao život strine koja je bila u kući pored njegove.

„To su bile sekunde da se spaseš. Da sam izgubio dve sekunde i da sam krenuo njoj da je spasim i mi bismo stradali", govori s blagim osećajem krivice. U pokušaju da spasu komšije ili članove porodice mnogi su završili tragično.

 „Kad kiša pada, ja sebi čupam kosu.„I dan danas me je strah", kaže Lejla Begović iz Donje Jablanice kojoj je tokom poplava poginuo suprug. „Ja više nemam muško u kući", dodaje ova kuvarica u jednom restoranu, u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

I ona kao i većina drugih preživelih ide na psihoterapiju, ali trauma je i dalje veoma prisutna. „Trebaće kažu psiholozi dve godine da dođemo sebi", kaže Edina Begović, koja je u poplavama izgubila kuću, ali srećom svi članovi njene porodice su preživeli. Seća se noći u kojoj je razmišljala samo o jednoj stvari – da spase dvogodišnju unuku koju su vodena bujica i kamenje zatrpale u sobi. „Krevet na kojem se spavala je odleteo dva metra u vis", dodaje Edina.

Kada je kuća poplavljena nestalo je i struje što je otežavalo potragu za unukom. „U jednom trenutku sin je napipao njenu nogu i izvukao je", govori Edina. Od tog trenutka borba za život je trajala satima. Sa sinom, unukom i suprugom je bila zarobljena u kući koja je skoro uništena.

„Dva i po sata smo bili u vodi, sin je non-stop zvao upomoć dok nije komšija došao. „Voda se malo povukla, pa smo skakali sa prozora", dodaje Edina. „To nema ni u hororu", seća se Edina.

Izvor: RTCG