Već neko vrijeme Ksenija Mijatović bavi se pozitivnom psihologijom. Ljubiteljka rada Luize Hej, kaže da je pjevačku karijeru ostavila za sobom, ali da će se muzici uvijek vraćati onoliko koliko to bude željela.
Napominje da od pjevanja nije mogla da živi, a da na kompromise nikada nije pristajala te je sebe pronašla u psihologiji, koju je u međuvremenu završila u rodnom Novom Sadu.
“Došlo je vreme u kom sam osetila da muzika koju volim i kojom se bavim gubi na snazi. Da polako nestaje publika koja tu vrstu muzike prati. Da je nestala iz medija, koji su se okrenuli nečem potpuno suprotnom. Odjednom je prestalo da bude važno šta pjevaš i kako pjevaš, ali je postalo važno sve ono oko toga. Shvatila sam da novi zakoni tržišta ne idu u prilog onome što radim. A neću da se mijenjam. I tu više nije bilo prostora za kompromis”, objašnjava vlasnica hitova “Zauvek”, “Da mi je”, “Daj mi ovu noć” i dodaje:
“Ništa više nije isto, ni kao prije samo 20 ili 30 godina. Prema tome, savremen čovjek mora da nađe načine da na to odgovori. Priznajem da mi se vrlo dopada taj koncpet pozitivne psihologije. Žao mi je što pred sobom prije 15 godina nisam imala nekoga kao što sam ja sada! Ne znam gdje bi mi kraj bio. Vjerujem u ono što radim i neću nikome da podilazim. A opet, od muzike više nisam mogla da živim na način na koji sam živjela do tada. Tako sam odlučila da se okrenem novom polju delovanja. U jednom momentu pomislila sam čak, pošto više ne mogu njom da se bavim na način na koji želim, da je muzika za mene svršena stvar. Međutim, sreća pa nije tako. Moj dobar glas ne može niko da mi uzme. Mogu da pjevam dok sam živa – i pjevaću”, kaže Ksenija.
Ona će nastaviti da se bavi muzikom bez komercijalnog pristupa.
“Nastavljam da se bavim muzikom tempom koji meni prija, bez opterećenja da od nje moram da živim. Na drugoj strani, imam to svoje novo polje djelovanja koje me ispunjava. I dalje sam s mikrofonom dok držim svoja predavanja, nisam izgubila kontakt s ljudima, do kojih sada dolazim rečima a ne pjesmom”, dodala je nekadašnja zvijezda muzičkih festivala, a danas jedan od najpoznatijih “lajfkoučeva” u regionu.
“Ja sam diplomirani psiholog i trener iz oblasti pozitivne psihologije, koji se bavi mentalnim zdravljem i njegovim optimalnim funkcionisanjem. Pozitivna psihologija nam ne govori samo šta je problem i gdje se on nalazi, već šta je to u nama dobro, što može i čeka da izađe iz nas. Na koji način možemo da se nosimo sa životom u smislu razvoja sopstvenih kapaciteta. Pruža nam uvid u sopstvena ograničenja i pomaže nam da ih prevaziđemo. Naše samopouzdanje nije zadata vrijednost. Na njemu se radi čitavog života. Uostalom, postoji ono divno poređenje koje pravi razliku između psihoterapeuta i pozitivne psihologije. Kada smo u problemu koji nas je odveo na dno, terapeut će nam pomoći da se iz te rupe izvučemo. A kada osjetimo želju za usponom na planinu, treba nam motivator koji će nas podstaći na put prema visinama. Nekada je ljudimo potrebno samo malo podrške da polete. Samo da im neko kaže „u redu je da budeš to što jesi!“ Tvoj život je značajan i vrijedan. Imaš pravo na njega. Postoje ljudi kojima je malo potrebno da procvjetaju. I to je to. Termin „učitelj života“ čini mi se suviše uopšten i dopušta razna učitavanja, a to je nešto što za sebe ne vezujem”, objasnila je Ksenija.
izvor:cdm
