Regenerativni efekat dobrog noćnog odmora je široko poznat i popularno naučno objašnjenje je da mozak „eliminiše“ toksine tokom sna.

Nova otkrića sugerišu da bi ta teorija, koja je postala dominantan stav u neuronauci, mogla biti pogrešna. Studija je otkrila da je čišćenje i kretanje tečnosti u mozgu miševa, u stvari, značajno smanjeno tokom spavanja kao i tokom anestezije.

„Zvuči kao ideja koja bi dobila Nobelovu nagradu“, rekao je Nik Franks, profesor biofizike i anestetike na Imperijal koledžu u Londonu i koautor studije.

„Ako ste lišeni sna, bezbroj stvari pođe po zlu – ne shaćate  jasno stvari, koordinacija ruku i očiju je loša. Ideja da mozak obavlja neku vrstu održavanja tokom spavanja izgleda da ima smisla”, dodao je.

Međutim, postojali su samo indirektni dokazi da sistem za uklanjanje toksina iz mozga pojačava aktivnost tokom spavanja, rekao je Franks.

U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Neuroscience, istraživači su koristili fluorescentnu boju za proučavanje mozga miševa. To im je omogućilo da vide koliko brzo se boja kretala iz šupljina ispunjenih tečnošću (komore), u druge regione mozga i omogućilo im da direktno mjere brzinu uklanjanja boje iz mozga.

Studija je pokazala da je uspješnost otklanjanja boje smanjen za oko 30 odsto kod miševa koji spavaju i 50 odsto kod miševa koji su bili pod anestezijom, u poređenju sa miševima koji su držani budnima.

„Bili veoma iznenađeni kada smo primjetili situaciju suprotnu našim dosadašnjim rezultatima. Otkrili smo da je stopa uklanjanja boje iz mozga značajno smanjena kod životinja koje su spavale ili pod anestezijom”, rekao je prof. Franks.

Osnovna potreba svih sisara

Istraživači predviđaju da će se primjena nalaza proširiti i na ljude, jer je san osnovna potreba koju dijele svi sisari.

Profesor Bil Visden, direktor britanskog Instituta za istraživanje demencije na Imperial College u Londonu, i jedan od vodećih autora, rekao je: „Postoje mnoge teorije o tome zašto spavamo, i iako smo pokazali da čišćenje od toksina i štetnih materija možda nije ključni razlog, ne može se osporiti da je san važan".

Nalazi su relevantni za istraživanje demencije zbog sve većeg broja dokaza o povezanosti između lošeg sna i rizika od Alchajmerove bolesti.

Nije jasno da li nedostatak sna može izazvati Alchajmerovu bolest ili je to samo rani simptom. Neke pretpostavke su da bez dovoljno sna – mozak možda neće moći efikasno da očisti toksine, ali najnovije istraživanje izaziva sumnju u verodostojnost tog objašnjenja.

„Zato što je ta ideja imala veliki uticaj, vjerovatno je povećana anksioznost i zabrinutost kod ljudi da će, ako ne spavaju, veća verovatnoća da će razviti demenciju“, rekao je Franks.

Visden je dodao: „Poremećen san je uobičajen simptom koji doživljavaju ljudi koji žive sa demencijom. Međutim, još ne znamo da li je to posledica ili pokretački faktor u progresiji bolesti. Može biti da dobar san pomaže da se smanji rizik od demencije iz drugih razloga osim čišćenja toksina”.

„Druga strana naše studije je da smo pokazali da je čišćenje mozga veoma efikasno tokom budnog stanja. Generalno, budnost, aktivan život i vežbanje mogu efikasno očistiti mozak od toksina”, zaključio je prof. Visden.

Izvor: Kolektiv

Foto: Ilustracija/Pixabay

Tekst objavila: Jasminka Mulić