Ovih dana sam malo spremala kuhinju, malo sortirala slike, i odlučila da napišem ovaj tekst, iako ga već dugo obećavam mnogima. Posebno će značiti onima koji se tek upoznaju sa hrono ishranom i koji i dalje prave spiskove i planove za početak. Ovo su neke stvari koje uvek treba da imate u svojoj kuhinji, čak iako niste na hrono, ali želite da raskrstite sa starim, lošim navikama.

Da krenemo od početka. Jutro je jedino doba dana (barem u restrikciji) kada unosimo ugljene hidrate. I da ne bi upali u iskušenje i skoknuli do pekare, uvek treba da imate neko pecivo spremnljeno od integralnog dozvoljenog brašna.

Koja brašna koristimo:

Heljdino

Ovseno

Ječmeno

Proseno

Ražano

Speltino

Heljdino, ovseno i ječmeno su najzdravija brašna i treba ih što češće koristiti. Međutim, pošto se sa njima teško mesi, za hlebove koristimo i ražano ili speltino brašno, koje dođu kao vezivno tkivo. Ako jedete mafine, proje ili lepinjice ova dva brašna možete i da preskočite, jer testa za takve stvari i treba da budu zrnastija, pa slobodno koristite prva tri sa spiska. Ali ih u početku probajte u manjim količinama, jer svako od njih ima specifičan ukus.

Od svih navedenih brašna, najmanje bi trebalo koristiti speltino, jer je i to pšenica, koja ima visokglikemijski indeks, i jednostavno goji.

Pšenično integralno brašno je takođe dozvoljeno ali ako ste sigurni da niste intolerantni na njega, a većina ljudi jeste. Pa čak i ako ga dobro podnosite, treba ga u početku izbegavati, da biste malo odmorili organizam od njega.

Prva nabavka ovih brašna će biti skuplja, ali imajte na umu da se ona dosta mešaju, posebno heljdnino, tako da mogu dugo da traju. Ako budete malo vodili računa, ovo ne bi trebalo značajno da utiče na kućni budžet na duge staze. Ražano brašno košta kao i obično. Spelta je isto malo skuplja, trenutno je neka nestašica u gradu, ali će i to proći. Pa ćete tako, ako malo pronjuškate, moći da nađete kilogram brašna za 150 dinara.

Pored ovih brašna ja, za “ne daj bože”, uvek imam Tonus hleb u zamrzivaču. Ako se desi nešto baš nepredviđeno, da imam i tu opciju. Odledi se u tosteru dok ste rekli keks.

Od semenki vam treba:

Golica

Lan

Susam

Suncokret

Kim (ne mora, ali ja ga obožavam)

Od celih žitarica (ili pseudožitarica):

Heljdu

Proso

Ječam

Speltu

Od koštunjavog voća:

Badem

Lešnik

Lešnik je skup kao đavo, pa ga zaista pažljivo koristim. Bademe malo češće, jer su jako zgodni za pojačavanje obroka ili “kao kec iz rukava” onda kada nemamo vremena za ručak pa pojedemo šaku badema da premostimo do obroka. To bi trebalo zaista retko raditi, ali je dobro znati da postoji i ta opcija. A tu su i oni koji ne mogu bez mleka u kafi, pa bademovo domaće može da posluži.

U mom frižideru uvek ima limuna, jaja, putera, slanine ili pršute (ovih dana oba), kiselog mleka ili kefira, ajvara….Nema šanse da ne znam šta ću za doručak.

Što se ručka tiče, tu vam ne treba neka posebna organizacija, jer uvek možete da kupite komad mesa i salatu na kiosku, ako treba.

Večera već može da bude problem, ako se kasno vratite kući i shvatite da nemate ništa. Ako u frižideru uvek imate konzervu tune, malo zeleniša i belanca, onda nemate nikakav problem. Ja u zamrzivaču držim i oslića, da imam raznovrsnost .

Ugrejete vodu u šerpi, ubacite kesu, poklopite je i za petnaestak minuta imate odmrznutu ribu.

Od masnoća u hrono ishrani su dozvoljeni: maslinovo ulje, ulje od komina masline (koje je jeftinije i zgodnije za dinstanje), kokosovo ulje, ulje od koštica grožđa (nutricionisti ga dozvoljavaju iako nije najzdravija opcija, kao što nije ni hladno ceđeno suncokretovo ulje). Ova dozvoljena ulja nisu baš jeftina, ali je zato tu svinjska mast. Na njoj uvek pečem jaja i dinstam meso.

Od soli možete da koristite morsku, himalajsku, celerovu…

Ovo su neke osnovne stvari koje će posebno značiti početnicima, da ne bi brljali. Sve ostalo je opciono, samo se vodi računa da se uveče jede belo ili zeleno povrće sa laganim proteinom, za ručak bilo koje povrće sa jačim mesom. Što manje kuvanog povrća, a što više svežeg.

Povrće koje kuvanjem menja glikemijski indeks, kao što su celer, šargarepat i cvekla, uvek jedemo sveže.

izvor:vijesti.me