Svaki android telefon danas mjeri broj koraka koje napravimo u toku 24 časa. Kao univerzalan cilj postavlja se 10.000 koraka dnevno. Medicinsko istraživanje na osnovu kog je dobijen ovaj broj ne postoji, mada se rade mnoge studije u kojima naučnici pokušavaju da utvrde kakvi su benefiti od 10.000 pređenih koraka.

Inače, ovaj broj koraka odgovara šetnji dugoj oko osam kilometara.

Zašto se, iz ugla ljekara, preporučuje 10.000 koraka, u kom ritmu treba da ih napravimo i kako hodanje zaista utiče na naš organizam? Da li je 10.000 koraka zlatni standard ili je za zdravlje dovoljno i manje?

Koliko koraka je dovoljno za dobro zdravlje?

Deset hiljada koraka u jednom danu decenijama je bio zlatni standard, ali već i 4.400 pređenih koraka ima veliki uticaj na opšte stanje organizma, i na psihu i na fizičko zdravlje, kažu najnovija istraživanja.

Istraživanje sprovedeno na "Brigham and Women’s Hospital" pratilo je 16.741 ženu sedam dana tokom četiri godine i bilježilo koliko koraka naprave u danu. Istraživanje je uključilo žene prosječne dobi 72 godine.

Žene koje su u danu napravile oko 4.400 koraka tokom četiri godine smanjile su rizik od preuranjene smrtnosti za 41 odsto. Žene koje su napravile prosječno 5.900 koraka smanjile su rizik od smrti za 46 odsto. Najniži rizik od smrti imale su žene koje su napravile oko 7.500 koraka u danu. Zaključak istraživanja je da hodanje samo po sebi veoma utiče na naše zdravlje i dugovječnost.

Pravilo da u danu treba da napravimo 10.000 koraka pojavilo se uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Tada je dr Joširo Hatano osmislio pedometar u cilju podsticanja ljudi na više kretanja jer je uvidio da je zapadnjački stil života loš po zdravlje Japanaca.

Dr Dragan Milović, fizijatar, za portal "E-klinika" objašnjava šta 10.000 koraka može da znači za naše mišiće i kosti.

"Koračanje je dobro za kosti jer sprečava razređivanja koštanog tkiva. Kada pređemo 10.000 koraka, podstičemo organizam da stvara novo koštano tkivo, a sama struktura kostiju postaje gušća. Zbog toga je hodanje odlična prevencija osteoporoze. Kod osobe koje već imaju ovu bolest hodanje može da uspori napredovanje. Osim na kosti, ovaj vid fizičke aktivnosti pozitivno utiče na tonus mišića i održavanje optimalnog odnosa između mišića i masnog tkiva", objašnjava on.

Dr Milović savjetuje i kako rasporediti ovih zdravih 10.000 koraka.

"Savetujem da koračate u dve etape, a ne odjednom – dva puta po pet hiljada koraka. Pet hiljada koraka treba preći za dvadeset minuta jer je brzo koračanje bolje i od trčanja. Hodanje manje napreže zglobove i ne oštćcuje hrskavicu. Dobro je za čitav organizam jer pokrećemo i ruke, angažovani su i mišići vrata, leđa i celog tela. Posle koračanja važno je da se urade vežbe istezanja kako bi se mišići oporavili", kaže doktor između ostalog za portal "E-klinika".

Izvor i foto: Nezavisne novine

Tekst objavila: Jasminka Mulić