Pravni i institucionalni okvir Crne Gore i dalje ne omogućava efikasnu zaštitu građana od zloupotreba ličnih podataka i digitalnog targetiranja u političke i manipulativne svrhe, pokazala je analiza koju su objavili Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i organizacija Partneri Srbija.
Kako su saopštili iz CDT-a, iako se dezinformacije sve češće oslanjaju na lične podatke građana radi preciznijeg profilisanja i širenja manipulativnih poruka, domaći zakoni su zastarjeli, a institucionalni nadzor slab ili nepostojeći.„Zakon o zaštiti podataka iz 2008. godine nije prilagođen savremenim praksama obrade i profilisanja, dok najavljeni novi zakon još nije ušao u skupštinsku proceduru“, kaže se u saopštenju.Iz CDT-a su rekli da Crna Gora, istovremeno, nema pravila o političkom oglašavanju u digitalnom prostoru, niti javne registre političkih oglasa.„Kampanje koje koriste podatke građana za mikrotargetiranje, uključujući i političko oglašavanje, mogu se sprovoditi bez obaveze procjene rizika, bez transparentnosti i bez stvarnog nadzora“, naveli su iz te nevladine organizacije (NVO).Oni su ocijenili da kazne za povrede zakona ostaju simbolične, čak i za najteže oblike zloupotreba.
„Takav okvir ne odvraća one koji podatke koriste kao alat političkog uticaja, već ih ohrabruje da ih nastave koristiti bez posljedica“, kaže se u saopštenju.Iz CDT-a su podsjetili da je Crna Gora usvojila novi Zakon o informacionoj bezbjednosti ali, kako su rekli, njegovo sprovođenje je ograničeno zbog nepostojanja operativnih institucija.„Iako je Agencija za sajber bezbjednost formalno osnovana, ona i dalje ne funkcioniše zbog političkog zastoja u njenom kadrovskom konstituisanju, čime država direktno kompromituje vlastiti kapacitet za digitalnu zaštitu“, kaže se u saopštenju.Iz CDT-a su pozvali donosioce odluka da hitno usvoje novi Zakon o zaštiti podataka, koji će uključiti obavezu procjene uticaja za rizične obrade, prijavu povreda podataka i ograničenja za targetiranje na osnovu osjetljivih ličnih podataka.
Izvor:MINA
