Danas na programu Radija Bijelo Polje od 17:30h u okviru serijala "Fantastične priče" emitujemo priču Brdo bez odjeka, Danijele Vulićević objavljenu u zbirci Trium reginarum.

Serijal emisija Fantastične priče emitujemo u susret VII Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 2019.

***
Sanjala sam brdo okomitih pošumljenih strana. Golo na vrhu. Usamljeno drvo nesimetrične krošnje raslo je iz krša prkoseći svim zakonima prirode. Grane na zapadu bile su raskošne i pune plodova čudnog oblika. Na istočnoj strani krte, tanke grane, tu i tamo prekrio je poneki providni listić. 

Stojim na čistini. Nisam sigurna jesam li žena ili usamljeno drvo, jer njega na brdu više nema. Ka meni, iz pravca sunčevog izlaska, leti ogromna crna vrana. Lepetom krila periodično nad sobom gradi mač. U snu znam da će se oštrica zaustaviti na mom vratu.

Vrana je sve bliže, iako se ne čuje dramatična muzika, niti vetar sablasno fijuče kroz obogaljenu krošnju. Strah mi gmiže po kori, a ona pucketa, razmičući godove pod sobom, pa sok iz stabla kaplje po kršu, stvarajući iluziju da dan rosi i na goleti. Drhtim dok čekam napad, ali odjednom, vrana uspori. Krila se ne sastaše nakon razdvajanja. Levo krilo osta da visi, slomljeno nepoznatom silom sa ove strane neba. Ptičurina se upinjala da se održi na visini koja joj je nudila dugo očekivani masakr na brdu. Uzalud. Propade kroz vazduh obojen mojom zebnjom. Htedoh širokim osmehom da ispratim njen nestanak, ali su mi usta puna plodova koji su tvrdi kao orah, sa teksturom mušmule i ukusom kakav moje nepce do sada nije osetilo.

Na horizontu, opet praznom, ali lepom i primamljivom, plavetnilo sve intenzivnije popunjava paučinasta mreža u boji zlata. Majstorskim potezimanevidljiva vezilja od niti nepoznatog porekla stvori grad, opasan bedemom i obgrljen dubokim rovom. Potpuno pust. Potpuno tih. Sasvim tužan.

Hoću da vrisnem, ali usta su mi puna čupavih koštunjavih plodova. Noge su mi ukorenjene u kamen. Srce mi je izbrazdano lancima koji zlokobno zvekeću, dok se u daljini mreža koja je do maločas bila grad, preobražava u ogromnu pozornicu na poljani na kojoj se šepure metalne kulise, iako su tek amalgam štitova različitih obeležja. Na proscenijumu, jato vrana i gavranova čeka prvi ton violine i početak vodvilja. To što zbog zlatnih niti jato nije crno, čini da moje lišće požuti kada mu vreme nije. Iz velike pukotine na sredini poljane, zaklonjene hrpom pehara iz kojih sablasno lagano kaplje zlatno vino, začu se promukli glas suflera: „Miliceeee, Miliceee!“

Stojim na vrhu brda okomitih pošumljenih strana i pojma nemam jesam li i dalje Milica ili sam usamljeno drvo u suton letnjeg dana premreženog prošlošću, koja nepomirena sa istinom, nikada nije otišla.

*** 

Ilustracija: Luka Joksimović

Priču u elektronskoj formi možete naći na portalu www.refesticon.com na strani 169.
http://refesticon.com/dokumenta/TRIUM%20REGINARUM.pdf 

Audio snimak na kanalu soundcloud
https://soundcloud.com/rbp-redakcija/fantasticne-price-brdo-bez-odjeka-danijela-vulicevic

Fantastične priče na programu Radija Bijelo Polje ponedjeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom od 17 časova i 30 minuta.

Redakcija Radija Bijelo Polje