U cilju zaštite i brendiranja polimske šljivovice, koja se decenijama, pa čak i vjekovima, proizvodi na farmama u Gornjem Polimlju, bjelopoljski Centar za razvoj agrara uz podršku Ministartsva poljoprivrede realizuje značajn regionalni projekat.
Projektom „Polimska šljivovica“, koji je prvi korak ka brendiranju ovog tradicionalnog proizvoda, obuhvaćene su četiri opštine i to Bijelo Polje, Berana, Andrijevice i Plav, koje broje oko 90 proizvođača rakije.
„Kroz ovaj projekat želimo da pomognemo tradicionalnom farmeru da na jedan zakonit i dostupan način zaštiti ovaj proizvod“, poručio je agronom Dejan Zejak iz NVO Centar za razvoj agrara.
Istraživanje, koje je prethodilo ovom projektu, prema riječima Zejaka, pokazalo je da je voćarstvo dominantna oblast biljne proizvodnje kod nas, a zasadi pod šljivama čine skoro 70 % zemljišta.
„Ta voćna vrsta je negdje i omiljena kod naših proizvođača i ne samo zbog rakije, već i džemova, kompota, sušene šljive, kao i svježeg ploda, ali je potrebna revitalizacija tih šljivika, što je potvrdilo naše istraživanje. Upravo to nas je i podstaklo da pokrenemo jedan ovakav projekat, a pomoć smo zatražili ne samo od resornog ministarstva, već i lokalnih uprava, sekretarijata i poljoprivrednih službi, kao i stručnjaka za oblast jakih pića sa Intituta za voćarstvo iz Čačka i tehnologiju i preradu hrane sa Univerziteta Donja Gorica“, ispričao je Zejak.
U Bijelom Polju, Beranama, Andrijevici i Plavu,kako je saopštio Zejak, ima dosta proizvođača polimske rakije, ali su to uglavnom „hobisti“, koji šljivovicu proizvode za svoje porodice, rodbinu i prijatelje.
„Napravili smo bazu od nekih 90 ljudi, od kojih je preko 40 iz Bijelog Polja. To su oni koji se godinama bave tim, imaju svoje zasade šljiva, pa smo i prije početka realizacije projekta izvršili analizu, čak su neki analizirani u Institutu za voćarstvo u Čačku, pa smo uz preporuku kolega nastavili da radimo na ovom projektu. Posebno nas raduje to što se pokazalo da je naša šljivovica jako dobra, ali naravno da može biti i bolja, zbog toga sve ovo i radimo“, podvukao je agronom Zejak.
Najavio je i da će u okviru projekta biti održana dva info dana, kao i okrugli sto u Bijelom Polju, na kojima će učestvovati eksperti iz Crne Gore, Srbije i Ministarstva poljoprivrede, kao bi edukovali zainteresovane o tehnologiji pravilne proizvodnje pića, kako bi unaprijedili proizvodnju i prodaju.
„Tom prilikom ćemo ocijeniti 20 uzoraka rakije šljivovice, a osam ćemo poslati na detaljnu analizu, kako bi vidjeli šta ta rakija sadrži u sebi“, kazao je Zejak.
Istakao je i da je postupak brenidranja dugoročan i zahtjevan proces, a prema mišljenju stručnjaka neprikosnovena je rakija od sorte požegače.
„Ta sorta je jako stara, ovdje prisutna decenijama i vejkovima, ali 1911. je zabilježen virus šarke šljive, što je uslovilo da te sorte ima sve manje. Tako da dosta naših proizvođa proizvodi svoju rakiju od čačanskih selekcija, a proces nije isti“, dodaoje on.
Poručio je i da proizvodnja rakije nije samo tradicija, već može biti i jako unosan biznis.
„Ali da bi imali proizvodnju, morate imati određene uslove i poštovati standarde. Dakle, polimska šljivovica iako je tradiconalni proizvod, mora biti usklađena sa standardima koji su jako strogi. Oni koji se budu bavili njenom proizvodnjom moraće da imaju određenu aparaturu, prostoriju, moraju voditi računa o samoj higijeni. Ipak, cjelokupan taj proces tehnologije će biti jasno definisan u narednom periodu, jer je ovo samo prvi korak u procesu brendiranja polimske rakije. Ja sam optimista, naši proizvođači su jako zainteresovani, većina njih uz male finansijske izdatke i tehnolške korake može ispuniti te uslove“, naglasio je agronom Dejan Zejak.
Brendiranje polimske šljivovice, prema riječima Zejaka, obogatiće i našu lokalnu turističku ponudu.
„Očekujem da projekat brendiranja bude završen za pet godina, jer je jako bitno utvrditi tehnologiju i način priozvdonje, uslove u kojima se može proizvesti, način pakovanja, etiketiranja, skladištenja, a prije toga, još važnije, da se definiše od kojih sorti se može i treba proizvesti polimska šljivovica“, ponovio je Zejak.
I po završetku projekta, kako je najavio, na brendiranju polimske šljivovice nastaviće da rade uz pomoć Udruženja proizvođača polimske šljivovice, koje će formirati, ali očekuju podršku lokalnih samouprava, ali i dodatnu pomoć Ministarstva poljoprivrede kroz druge javne pozive.
Autorka: Sanja Dulović
Foto i video: Vladimir Jelić
Tonska realizacija: Milan Knežević, Zoran Rakočević
Audio obrada: Sanida Kajević
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE ZABRANJENO JE PREUZIMANJE SADRŽAJA SA WEB PORTALA RADIJA BIJELO POLJE
