Živković: Knjiga Zatočnik pete sile je rekapitularni pregled mog celokupnog proznog stavaralaštva

21.12.ZIVKOVIC01Književnik Zoran Živković, profesor književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jedan od najprevođenijih pisaca u Srbiji danas, dobitnik svjetske nagrade za fantastiku, prvi dobitnik nagrade Zlatni zmaj Regionalnog festivala fantastične književnosti za Radio Bijelo Polje govori o prvoj naučno stručnoj knjizi o njegovoj prozi ''Zatočnik pete sile - fantastična proza Zorana Živkovića'', autorke prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović. Izdavači su Radio Bijelo Polje i Filozofski fakultet iz Novog Sada.

P: U sklopu projekta REFESTICON 2016 objavljena je knjiga o vašem proznom stvaralaštvu. Na koji način komentarišete ovaj poduhvat izdavača i autorke?   

Živković: Prije svega moram da kažem da dugujem ogromnu zahvalnost Radiju Bijelo Polje sa kojim imam odličnu saradnju godinama i kome treba da zahvalim na ovoj izuzetnoj povlastici da se omogući da se pojavi prva knjiga koja razmatra moju prozu od autorke prof. Ljiljane Pešikan Ljuštanović, koja godinama prati mene kao pisca i piše vrlo kvalitetne tekstove o mojoj prozi koje objavljuje u časopisima. Ideja da se ti tekstovi kompletiraju se rodila na Refesticonu. Tako se došlo i do ideje da to bude zajedničko izdanje Radija Bijelo Polje kao organizatora festivala, gde je začeta ideja i odakle je cela stvar i krenula, i Filozofskog fakulteta iz Novog Sada gde prof. Pešikan Ljuštanović predaje. Plod te saradnje je ova knjiga.

Profesorka Pešikan Ljuštanović veoma minuciozno, pronicljivo, inteligentno, razmatra moj celokupan opus. Sve ovo što sam napisao, 22 dela i najnoviji roman ''Tumač fotografija'. To je rekapitularni pregled mog celokupnog proznog stavaralaštva i to je zapravo prva knjiga te vrste koja se pojavila. Možda će ih biti još u budućnosti, ali meni će zbog tog prvenstva biti naročito draga. Zbog toga ponovo ističem zahvalnost suizdavačima i autorki.

21.12.ZIVKOVIC2

P: Kako vam se čini shvatanje profesorke koja je uspjela da sažme taj cjelokupan književni opus u jednu knjigu?

Živković: To je bio podvig prve vrste. Napraviti takvu vrstu analize koja će ceo spisateljski život sažeti u jednu veliku rezultantu je mogao samo jaden veliki analitički um. Ja sam imao veoma veliku sreću da se za moju prozu zainteresuje jedan od najboljih izučavalaca književnosti na ovim prostorima.

Čak je i meni kao autoru bilo zanimljivo da otkrijem ono čega nisam toliko svestan. Da se pronalaze slojevi značenja za koje je potrebno da ih vidi i neko drugo oko. Autor ima jednu viziju svog dela, a onog časa kad se ono pusti u život, ono se prelama kroz optike svih koji ga čitaju. Prava je sreća imati ovako izvrsnog čitaoca kao što je prof. Ljiljana Pešikan Ljuštanović, koja je zapravo svojom analitičnom studijom pokazala te konstante koje se provlače kroz ceo moj opus, ono što je zajednički imenitelj svih mojih dela. To je, ne samo analitička, nego i sintetička studija koja sada fokalizuje celokupan moj prozni opus u ono što su njegove stožerne vrednosti. Ono što mene na neki način u izvesnom istorijskom pogledu određuje kao pisca.

P: Kada govorimo o teoretičarima književnosti podsjetićemo da je nedavno i Vašington post objavio studiju o Vašim djelima.

Živković: Ja sam imao izvanredu sreću da dobijem prostor u Vašington postu. Samo ću ukazati na to da se u Americi dnevno objavi oko 400 novih knjiga, što je 150 hiljada knjiga godišnje. Pri tome, dva su stožerna mjesta koja su referentna, i to Njujork tajms Buk rivju (The New York Times – book review) i Vašington post (The Washington Post) i kada se tu pojavi prikaz, još pozitivan, onda to ima veliki odjek.

Tu se godišnje objavi oko 500 prikaza. I sada pomislite, od 150 hiljada knjiga, 500 se tu pojavi i kada se u tu pojavi jedan autor sa ovih prostora to onda svakako nešto znači. Ja sam imao naklonost jednog od najboljih kritičara tamo. To je Majk Dirda, koji je još 2008. godine napisao za Vašington post jedan kraći tekst o meni. Ovog puta se usredsredio na ono što je početak jednog velikog projekta, što je zapravo ključno.

Američki izdavač Kadmus pres (Cadmus Press), je počeo u avgustu da objavljuje moja sabrana prozna dela na engleskom. Taj ceo projekat koji nosi naslov ''Kolekcija Zorana Živkovića'' će imati ukupno 32 toma, od toga 11 u tvrdom povezu i 21 u mekom. Do sada je izišlo tri i do kraja godine izlazi i četvrti tom.

Dirda se usredsredio na prve tri knjige koje su izišle to su: trilogija ''Papirus'', ''Pet dunavskih čuda'' i ''Nemoguće priče 1'', ostaje da se pojavi i ''Nemoguće priče 2'', a u proseku na svakih 26 dana će izići po jedna knjiga. To je jedna vrsta povlastice koju još nije imao ni jedan pisac sa ovih prostora, da mu jedan američki izdavač objavi sabrana dela u toliko tomova. A to što je privuklo pažnju Vašington postu, je samo potvrda da je u pitanju jedan veliki projekat čak i po američkim standardima.

21.12.ZIVKOVIC3

 

P: Da li će ova knjiga koju smo objavili u tom pogledu pomoći da čitaoci širom svijeta bolje razumiju vaša djela?

Živković: Ono što ću se svojski potruditi i učiniti sve što je do mene, jeste da se ova knjiga prevede na engleski i eventualno objavi na kraju ciklusa kod mog izdavača kao jedno posebno kritičko izdanje koje jedna takva vrsta izdavačkih poduhvata podrazumeva, da prvo objavite knjige autora i na kraju, kao vrsta rekapitulacije, jednu ozbiljnu studiju.

Nije lako ni u tehničkom, ni u prevodilačkom poglededu, jer treba naći ozbiljnog prevodioca, a ako bi se to valjano prevelo onda bi probao da uverim i svog izdavača da je objavi i tako bi knjiga koju objavljuje Radio Bijelo Polje i Filozofski fakultet imala englesko izdanje. Bila bi objavljena i u Americi i tako bi postala dostupna čitaocima koji mogu da čitaju engleski i tako bi imala puni učinak.

P: Iako je nedavno objavljeno prof. Pešikan Ljuštanović je u ovoj knjizi uspjela da odgonetne čak i za vaše najnovije djelo ''Tumač fotografija' -  da li je riječ o mozaičkom romanu ili zbirci kratkih priča.

Živković: To je bio jedan od njenih pravaca izučavanja. Da prosto definiše moj osnovni prozni oblik, a to je zapravo, ta jedna vrsta mozaičkog romana, za koji zapravo, ne znate do kraja da li je roman ili je jedna vrsta romanaskne celine u kojoj je ta celina veća od pukog zbira svojih sastavnih delova.

Ja vidim ''Tumača fotografija'' pre svega kao roman. Jer ima jedinstvo vremena, jedinstvo mesta i radnje. To je zapravo priča o deset likova koji se jednog petka susreću, čak i nesvesni toga da se susreću, u istom vagonu pariskog metroa i onda počinju da im se događaju stvari, u onom duhu u kome se inače događaju junacima moje proze.

Razgovor vodio Dragić Rabrenović